
О Исидори Секулић
Прва велика жена српске књижевности и један од најзначајнијих и најособенијих наших писаца у 20. веку. Рођена је 16.фебруара 1877. у селу Мошорину у Бачкој, а детињство провела у Руми и Земуну. Расла је сама уз оца, који је, судећи по њеним речима, имао почетну улогу у њеном духовном формирању. И њега је рано изгубила и остала сама.
У избору занимања се определила за педагошки позив. Учила је прво у Српској препарандији у Сомбору, а потом је студирала математику и природне науке у Пешти. Радила је као наставница математике, најпре у Панчеву, а затим по преласку у Србију (1909), у Вишој женској школи у Шапцу, потом у Београду у женској гимназији и у Другој женској гимназији.
Битна ствар у њеном животу била су путовања. Волела је да путује, мада не спада у наше велике писце – путнике. Пропутовала је Норвешку пре Првог светског рата, што је имало утицаја на њен књижевни рад. Између два рата пропутовала је Немачку, Енглеску, Француску и др.
После Другог светског рата постала је председник Удружења књижевника Србије, а изабрана је за редовног члана Српске академије наука. Њен књижевни рад се споро развијао. Први њени радови нису наговештавали будућег писца, али у својој 33.години живота објављује критику о Ускоковићевим Дошљацима и та 1910. година се узима као почетак њеног књижевног рада. Од тада до краја живота није престајала да пише, оставивши иза себе опсежно дело. Њена сабрана дела, објављена након њене смрти, која нису обухватила све што је написала, садрже дванаест књига. До избијања Првог светског рата су јој изашле две књиге: Сапутници и Писма из Норвешке. Написала је роман Ђакон Богородичине цркве и збирке приповедака Из прошлости, Хроника паланачког гробља и Записи о моме народу. Још је плодбији Исидорин рад на критици и есејистици: Аналитички тренуци и темеI –III, Говор и језик културна смотра народа, Мир и немир, Монографија о Његошу – књига дубоке оданости.
Познавала је и друге уметности, нарочито сликарство и музику, науку и филозофију.
Исидора је умрла 5.априла 1958. године у Београду као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена.